Poslednji put nastupila je 2003. godine u Sidnejskoj operi sa Borom Dugićem, a muzičke početke pamti po tome što se vodilo računa o repertoaru, ali i po borbama sa vetrenjačama koje su je pratile od samih početaka- Smatrala sam da zaslužujem da snimim ploču i to sam uspela tek 1984. godine, ali sam tada stigla samo do Jugodiska. Novica Negovanović je tada bio glavni i izvršni urednik, i baš u tom periodu emigrirao je u Ameriku i nismo stigli da sarađujemo. Onda me je preporučio Mlađi Nikoliću koji mi je dao osam vrlo lepih pesama, ali je to prošlo relativno nezapaženo- rekla je Zorica za Grand.Online.
Snimila je desetak studijskih albuma sa najvećim majstorima: Miroljubom Aranđelovićem Kemišem, Predragom Negovanovićem, Draganom Stojkovićem Bosancem, Bobanom Prodanovićem, Novicom Nikolićem Patalom, Mirkom Glišićem, Danilom Živkovićem, Ljubišom Kovačevićem, Mićom Teofilovićem, Mlađom Nikolićem, Demirom Jetulom, Draganom Kneževićem, Acom Paunovićem i drugima.
Zorica kaže da je prijatno iznenađena da na Jutjubu postoje pesme sa tog albuma i pozitivno je iznenađena brojem pregleda, a pre svega činjenicom da neko zna za njih.
Priznaje Zorica da se nedovoljno ‘’laktala’’ za svoju poziciju na estradi, ali se zbog toga ne kaje- Krajem osamdesetih godina, kada sam pokušala da stupim u kontakt i da zamolim tada najviđenije kompozotore toga vremena za saradnju, nailazila sam na odbijanje. Znate, oni su izbegavali da rade sa mnom jer su smatrali da imam nekomercijalan glas, i verujete mi ni danas mi nije jasno šta to tačno znači.
Zorica kaže da je bez obzira na sve poteškoće imala divan život i divnu karijeru –Bila sam veliki radnik, zaista u ovom poslu morate žestoko da radite, a tako je i vreme bilo. Hvala Bogu pa je i imalo da se radi, današnja situacija za našu branšu je jako loša.
I dvadeset godina posle, da život piše romane potvrđuje nam i Zorica koja se 2002. godine razvela, a 2004. udala se i preselila u Nemačku –Upoznala sam čoveka koji je ljubav mog života i napustila sam sve i otišla sa njim i nije me bilo 17 godina. Ne žalim zbog toga, muzika jeste moja najveća ljubav, njoj se uvek vraćam, ona je moje utočište i izvorište svega.
Za tih 17 godina, napominje Zorica, da je dosta stvari naučila, o kulturi drugog naroda, kao i sam jezik, pa ponosno ističe da danas čita i knjige napisane na nemačkom.
Učestovala je na Saboru narodne muzike, njena pesma je ušla u finale, na pitanje da li je to ujedno i najava za njen povratak na scenu, ona se nasmejala i tiho prokomentarisala da je možda smešno u njenim godinama za povratak, a ja ću se poslužiti rečima dobro poznate emisije, jer zaista ’’nikad nije kasno’’.
