Najjužnija država na afričkom kontinentu, Južnoafrička Republika je prelepa zemlja u koju je teško ne zaljubiti se, pogotovo nakon odlaska na safari ili u Kejptaun.

Međutim, ovo je i zemlja sa ozbiljnim rasnim problemima, nadaleko poznata po visokoj stopi nasilja i kriminala, pre svega u velikim gradovima poput Johanesburga ili Pretorije.

Čitajući priče po internetu, jasno mi je da se mnogi ljudi ne bi usudili da odu u Južnoafričku Republiku, jednu od najopasnijih zemalja na svetu, makar sudeći po zaista nezavidnim statističkim podacima o kriminalu.

Naravno, istina nije uvek tako crno-bela, tako da ukoliko vas zanima da saznate više o ovoj zemlji, što iz radoznalosti, što jer planirate da je posetite, u ovom vodiču ćete naći sve informacije koje vam mogu zatrebati.

Nelson Mandela

Posledice aparthejda se još uvek osećaju

Aparthejd ili institutionalizovana rasna segregacija je dominirala društvenim i političkim životom Južnoafričke Republike nekih 50 godina, od 1948. godine pa sve do početka 90-ih godina 20. veka. Tokom aparthejda, vlada je donela zakone koji su praktično zabranjivali rasno mešanje bilo kakve vrste.

Brakovi između ljudi različitih rasa su bili zabranjeni, crnci su preseljeni u odvojena područja na obodima gradova (townships), samo belci su mogli da budu zemljoposednici, postojali su autobusi, bolnice i javni WC-i samo za belce, crnci nisu bili dobrodošli na mestima na kojima su se okupljali belci, osim kao posluga, i crnci su takođe morali da imaju posebne dozvole da žive i rade u određenim oblastima.

Aparthejd nije bio suštinski drugačiji od politike koju je vlada Južnoafričke Republike vodila pre 1948. godine, problem je što je tada segregacija koja je i ranije postojala postala deo zakona.

Pretorija
Centar Pretorije.

Takođe, bitno je imati u vidu da se sve ovo dešava nakon Drugog svetskog rata, kada su druge države u svetu odbacivale rasizam i rasnu diskriminaciju.

Nakon internacionalne izolacije zemlje kao posledice aparthejda i dugotrajne borbe i na kraju pregovora da se segregacija i diskriminacija završe, 1994. godine su održani prvi izbori na kojima su svi građani, bez obzira na boju kože, mogli da glasaju i tada je Nelson Mandela postao prvi crni predsednik zemlje.

Iako zvanično gotov pre skoro 3 decenije, posledice aparthejda se još uvek osećaju u svakom segmentu društva. Još uvek su belci većinski zemljoposednici, mnogo crnaca još uvek živi u nehumanim uslovima i radi poslove koje belci ne žele, nezaposlenost među crnom populacijom je ogromna, i nasilje po kojem je zemlja nadaleko poznata potiče iz ovih još uvek nerešenih rasnih problema.

Kriminal dominira društvenom panoramom

Južnoafrička Republika ima jednu od najviših stopa kriminala na svetu. Svaki dan, u zemlji bude ubijeno oko 50 ljudi (zvanična statistika kaže da je ubijeno 19,016 ljudi između aprila 2016. i marta 2017. godine).

Broj silovanja, pljački, otimanja kola, upadanja u kuće i drugih nasilnih zločina je takođe jako visok, što Južnoafričku republiku zaista svrstava u jednu od najopasnijih zemalja za život. Bitno je doduše napomenuti da se većina kriminala odvija u okviru određenog društvenog konteksta, naime uglavnom između članova bandi u određenim krajevima (townships).

Iako je jasno zašto mnogim ljudima ne pada napamet da otputuju u Južnoafričku Republiku, rizik da se strancima nešto desi je zaista nizak. Kao i u većini drugih zemalja, najviše treba paziti na sitne kriminalce poput džeparoša i raznih prevaranta.

Kriminal u JAR
Upozorenje na putu.

Tokom mog boravka u Južnoafričkoj Republici, zaista se ni u jednom trenutku nisam osećala nebezbedno ili ugroženo na bilo koji način. Međutim, ja sam zaista i preduzela sve moguće mere predostrožnosti i pratila smernice sa neta i kasnije savete od lokalaca.

Evo par saveta kako ostati bezbedan u Južnoafričkoj Republici:

  • Nemojte se razmetati novcem ili bogatstvom.
  • Uvek držite svoje stvari blizu sebe, nikad ih ne ostavljajte van vidokruga.
  • Nikome ne dajte svoje kreditne kartice i kada ukucavate svoj PIN na bankomatu, prekrijte rukom brojčanik.
  • Ništa ne ostavljajte u kolima a kada se vozite, stvari spakujte u gepek ili ih stavite ispod nogu. Držite prozore zatvorene i zaključavajte vrata u vozilu tokom vožnje i ignorišite ljude koji vam prilaze na semaforima. Otimanje kola se dešava često, pogotovo oko Pretorije i Johanesburga, tako da nemojte da stajete nikome – ni stoperima, ni ako vidite da neko ima problem sa svojim vozilom.
  • Izbegavajte da koristite taksije. Uber je mnogo sigurnija i jeftinija opcija.
  • Nemojte ići u delove grada poznate po nasilju. Ako baš želite da odete u township, obavezno unajmite lokalnog vodiča.
  • Nemojte ići nigde peške noću. Neke delove grada treba izbegavati i danju (npr. u Pretoriji u centru grada nećete videti nijednog belca da šeta).
  • Ako vas neko napadne, pristanite na sve uslove. Nemojte da ih gledate u oči i nemojte da se raspravljate.

U Južnoafričkoj Republici treba biti oprezan, tako da zaista pratite ove smernice, ma koliko se osećali bezbedno ili mislili da je sve što ste čuli o zemlji preuveličano (a mislićete!).

Život u zlatnom kavezu

Južnoafrička Republika je neverovatno bogata zemlja, što metaforički, što bukvalno. Nisam sigurna da sam negde drugde videla tako lepe i velike vile kao u Kejptaunu, koji se doduše mnogo razlikuje od ozloglašenih Johanesburga i Pretorije.

Tokom 3 nedelje u zemlji, većinu vremena sam provela baš u Pretoriji, jednom velikom, ne-baš impresivnom gradu, koji se po svemu razlikuje od onoga kako sam zamišljala jedan moderan afrički grad. Bila sam smeštena u Bruklinu, jednom od najsigurnijih naselja u gradu, karakterističnom po divnim kućama opasanim visokim ogradama i elektičnom žicom.

Svaki bolji kraj u zemlji izgleda ovako – red kuća čije fasade ne vidite od kapija i ograda, ispred kojih se nalaze kućice sa naoružanim čuvarima. Na samim ogradama ili kapijama stoje table koje vas upozoravaju na čuvare, struju, lasere i druge sisteme zaštite.

Elektricna zica oko kuce

Kućica u kojoj sam ja bila je imala sve ovo, plus još jedan sigurnosni detalj koji se nalazi i u svim drugim kućama gde žive iole dobrostojeći ljudi – dugme za paniku i rešetke na svim vratima i prozorima.

Kao što sam već malopre pisala, Južnoafrička Republika je opasna zemlja – i jedna od stvari kojih se ljudi najviše plaše su upadi u kuće, koji se jasno najviše dešavaju noću. Možda se sećate slučaja Oskara Pistorijusa koji je ubio svoju devojku Rivu Stinkemp i kasnije se branio time da je mislio da mu je neko provalio na posed. S obzirom na to da je u zemlji ovo bila legitimna odbrana, možete da zamislite koliki je problem sigurnost u zemlji.

Strah od ovih takozvanih kućnih invazija je toliko veliki da stanovnici Južnoafričke Republike troše oko 45 milijardi randa na bezbednosne sisteme godišnje, što dođe na preko 3 milijarde dolara.

Osim svih ovih sigurnosnih mera koje stanovnici preduzimaju, na to dodajte i sveopštu opasnost na ulicama – belci nigde, ali nigde ne idu peške i uveče zaista nema žive duše na ulicama, samo pokoji automobil koji ide brže nego što je dozvoljeno ne bi li što pre došao do svoje destinacije. Za njih je to normalno, za nas je ovo knjiški primer života u zlatnom kavezu (mada opet moram da napomenem da je u Kejptaunu skroz druga priča).

Nije sve tako tmurno u zemlji duge

Sve što sam do sad napisala prikazuje Južnoafričku Republiku u jednom poprilično lošem svetlu. Iako je istina da je zemlja duboko rasno podeljena i da je nasilje ozbiljan problem s kojim vlada očigledno ne želi da se bakće (ovde taman mogu da dodam da je još jedan veliki problem u zemlji korupcija, tako da političarima sasvim sigurno i odgovara ovakva situacija), Južnoafrička Republika je stvarno, stvarno prelepa zemlja koja ima toliko toga da ponudi.

Ja sam imala prilike da vidim samo jedan njen deo, Pretoriju sa okolinom i Kejptaun, i sve što sam tamo doživela mi je ostalo u divnom sećanju, od kulturno-istorijskih spomenika preko neverovatnog životinjskog sveta do prirodnih lepota koje ostavljaju bez daha.

Stona planina
Veličanstvena Stona planina.

Južnoafrička Republika je 25-a najveća zemlja na svetu koja se nalazi na samom jugu Afrike, gde se dva okeana sudaraju i gde možete da vidite sve od lavova i leoparda do afričkih pingvina i kitova.

U Južnoafričkoj Republici se nalazi i jedno od sedam svetskih čuda prirode, Stona planina, jedna od najstarijih planina na svetu. Najstariji ostaci modernog čoveka su pronađeni u Južnoafričkoj Republici. Imajući u vidu da se ovde nalazi i oko 40 posto pronađenih fosila naših predaka, Južnoafrička Republika se smatra i kolevkom čovečanstva.

Ovde su se dešavale neke grozne stvari koje i dan danas oblikuju socio-ekonomske uslove u zemlji, ali je bilo i neverovatnih, revolucionarnih ljudi (Johanesburg je jedini grad na svetu u kome su dva Nobelovca živela u istoj ulici – Nelson Mandela i Desmond Tutu). Obični ljudi su srdačni i vidi se da žele da se slika o njihovoj zemlji promeni u svetu.

africka poslovica
Natpis u kulturnom selu Lesedi.

Ono što je takođe zanimljivo znati jeste da Južnoafrička Republika ima 3 glavna grada – Pretorija (administrativna prestonica), Kejptaun (zakonodavna prestonica) i Blumfontejn (izvršna, sudska prestonica). U zemlji postoji 11 zvaničnih jezika.

I na kraju, Južnoafrička Republika je jedna moderna, razvijena zemlja sa odličnom infrastrukturom, gde ćete naći neuporedivo veći izbor hrane u marketima nego kod nas, i gde, za razilku od ostalih afričkih zemalja, možete da pijete vodu sa česme.

Sitnice koje život znače

Kao i kod svakog putovanja na drugi kontinent, i u Južnoafričkoj Republici je mnogo toga drugačije nego kod kuće. Evo šta još treba znati pre odlaska u ovu zemlju:

  • Zvanična valuta u zemlji je rand. Ako ikako možete, zbog sigurnosti, ponesite debitnu karticu na put a kreditnu ostavite kod kuće.
  • Na većini mesta možete platiti karticom, izuzetak su pijace i ruralne oblasti zemlje. Većina bankomata uzima proviziju za konvertovanje stranih valuta. Lokalci u većim gradovima retko koriste papirni novac.
  • Cene u zemlji su dosta jače nego kod nas, što ne treba da čudi mnogo imajući u vidu da je prosečna plata u Pretoriji oko 1,600 dolara a u Kejptaunu preko 2,000 dolara.
  • U Južnoafričkoj Republici se vozi levom stranom, tako da obratite posebnu pažnju na saobraćaj, posebno ako planirate da iznajmite auto. Putevi su prostrani i gužva je jedino u većim gradovima kada ljudi idu na posao i kada se vraćaju kući.
  • Gradski prevoz u Pretoriji i okolini je skoro pa nepostojeći. Gde god da krenete treba vam auto – možete da izajmite kola, krenete s Uberom ili nađete vodiča.
  • Da biste mogli da koristite svoje uređaje, trebaće vam konvertor za struju. U hotelima i apartmanima koji se izdaju turistima još može i da se nađe pokoja utičnica kao kod nas, ali ako imate više od 1 uređaja, bolje ponesite i konvertor.
  • Restrikcije struje (load shedding) širom zemlje su uobičajene, ali hoteli i neki apartmani uglavnom imaju generatore.
  • Tempo života u Južnoafričkoj Republici je jaaako spor, tako da nemojte da se nervirate ako čekate na piće u kafiću po pola sata, to je kod njih normalno.
  • U Južnoafričkoj Republici ćete imati priliku da vidite mnogo divljih životinja. Ako idete na safari ili u neki rezervat, uvek pratite sigurnosna uputstva koja dobijete od vodiča. I najbitnije, molim vas nemojte ići na mesta koja podržavaju eksploataciju životinja i takozvani životinjski turizam (bliski kontakt sa lavovima, jahanje slonova i slično).

Juzna Afrika

Nakon aparthejda, Dezmond Tutu je Južnoafričku Republiku opisao kao zemlju duge, čime je želeo da dočara njenu multikulturalnost i konačno pomirenje ljudi različitih boja kože i nacionalnosti.

Iako se ovo još uvek nije desilo – i diskutabilno je da li će do pravog pomirenja doći za vreme naših života – Južnoafrička Republika je čudesna zemlja koju vredi upoznati i u koju je neverovatno lako zaljubiti se, ako ne na prvi, onda na drugi pogled.