Danas kaže da mladi obožavaju zvuk harmonike, kao i da vesele uz kvalitetnu narodnu muziku. Ipak, na samom početku karijere, kao prva harmonika Jugoslavije susreo se sa raznim komentarima okoline.
“Najteže mi je bilo kad odem u kafanu i ne znam neku pesmu da odsviram. A nisam mogao da znam jer tek počeo da sviram. Često sam slušao komentare ‘Kako Prva harmonika Srbije ne zna sve da svira?!”
Svoje muzičke početke i odricanja roditelja nikad neće zaboraviti, jer je kompletna njegova porodica ispaštala što su i tatina i mamina i babina plata odlazile na ratu za harmoniku. Zato je naučio da ceni novac, te je svu zaradu uložio u svoju prvu nekretninu i muzički studio.
“Bio sam vrlo pametan da sav novac štedim i da sebi obezbedim krov nad glavom u Beogradu. Sav novac koji sam zaradio i dalje ulažem i u muzički studio, u produkciju koja će biti ozbiljan muzički centar u glavnom gradu.”
