Postoje neka „zlatna pravila“ kada je u pitanju razlika u godinama izmedju partnera. Smatra se da nije poželjno da muškarac bude stariji od žene više od 10 godina. Međutim, šta će se desiti u situaciji kada ta razlika bude znatno veća od te„propisane“? Da li je ta veza osuđena unapred na propast, prvenstveno zbog generacijske razlike među njima, ili je ipak ljubav dovoljna da se prevaziđe sve moguće prepreke?
Ova tema je jako zanimljiva, s obzirom da se sve više susrećemo sa parovima među kojima je razlika petnaest ili više godina, koji doživljavljaju osudu okruženja, društva, ali i porodice. Zašto ljudi još uvek nisu spremni da prihvate da ljubav ruši sve granice, i da su godine samo broj, koji ne određuje kvalitet veze ili braka? Preneću vam priču iz moje perspektive, s obzirom da sam ja u braku sa dosta starijim muškarcem, tačnije razlika među nama je 21 godina, u nadi da ću ohrabriti mnoge osobe da se ne plaše da prizanju i pokažu svoju ljubav, umesto da svoje veze skrivaju od prijatelja i porodice.
Kad sam svog sadašnjeg muža upoznala, znala sam da je to to. Iako sam tada bila tri godine u vezi sa nekim približno svojih godina, znala sam da je ta veza od tog trenutka prošlost. To vam je ono kad vam nešto u glavi kvrcne, noge vam se odseku i više vam nije bitno ništa osim njega. Zaljubila sam se u njegov stav, samopouzdanje, harizmu, smirenost, manire, način na koji govori, kako se ponaša, prosto nešto nesvakidašnje. A on, on nije hteo da me pogleda, kaže klinka. I tako se ta naša priča iz hoću – neću, pretvori u brak.
Foto: Promo
A sada ono najgore. Okruženje. Moji roditelji su našu vezu prihvatili iznenađujuće dobro, ali drugi ljudi…gledali su nas kao crne đavole, kao da smo ubili nekoga, opljačkali, ili nešto gore od toga. Međutim, kada znaš ko si i šta si, koliko vrediš i šta želiš, onda ti mišljenje nekih nebitnih ljudi uopšte nije važno. Drugi su tu da govore, a tvoje je da živiš onako kako tebi odgovara i kako smatraš da treba. I mi smo tako uradili.
Da se ne lažemo, postoje među nama određene razlike, deli nas jedna generacija, imamo različita interesovanja, nekada i različite stavove, slušamo različitu muziku, ali verujte mi, kada su dve osobe normalne i zdrave, onda su to samo neke sitnice koje nemaju nikakav značajan uticaj na zajednički život. Jer, kada poštujete jedno drugo, onda poštujete sve što druga strana voli. A sve to i nema nikakve veze sa godinama, jer i vršnjaci mogu da budu dijametralno različite osobe.
Volim ga najviše na svetu, a i on mene. Veže nas najiskrenija i najčistija ljubav, jer ovo je veza koja se zasniva samo na emotivnim razlozima. Materijalnih razloga nema (iako živimo uvremenu starleta i sponzoruša), s obzirom da moj muž nije ni biznismen, ni mafijaš, nego prosvetni radnik. Nemam Luj Viton i Šanel torbe, ali imam svu pažnju ovoga sveta. On brine o meni toliko da na tome mogu da mi pozavide sve žene ovoga sveta. Razume me, savetuje, ispravlja, pomaže mi da rastem i da se razvijam kao ličnost, a imati podršku jednog zrelog i uspešnog muškarca, koji stoji čvrsto na svojim nogama, je nešto neprocenjivo.
Svako ima prava da bira sebi sreću i da bude sa kime god želi. Ovu temu sam odabrala samo da bih pokazala da brak sa starijim muškarcem nije ništa loše i pogrešno, kako to doživljava sredina. Ljudi su skloni da satanizuju sve ono što ne razumeju, ali to nije opravdanje za upiranje prsta u bilo koga. Brojevima se nikada nisam bavila u životu, pa ni u ovom slučaju, jer najvažnije je sa kakvim čovekom delite postelju i život, a tu najmanju ulogu imaju bilo čije godine.
