Folk pjevačica Maja Marijana bila je nestašno dijete koje je imalo veoma stroge roditelje. Ipak, uspomene iz djetinjstva pamti kao da su bile juče.
– Imam mlađeg brata i sa njim sam se redovno tukla u detinjstvu. To je valjda normalno – priča.
– Nikada nisam bila lišena igre i to mi je bio opušten i bezbrižan period u životu. Rođena sam u Beogradu, a odrasla sam na Zvezdari. Živeli smo preko puta sportskog centra „Olimp“ i tamo smo svakodnevno provodili vreme, pentrali se po drveću, ljuljali se, klackali… Tu smo imali i bazen. Na raspustima, zimskim i letnjim, redovno smo išli kod babe i dede u Srbobran. Meni je tamo bilo mnogo lepo jer smo imali svoje društvo koje je bilo drugačije nego u Beogradu. Stvarno sam uživala.
Kao i svako dijete, obožavala je da se penje na drveće.
– Za kratko vreme nađem se na vrhu drveta, ma koliko da je visoko. Tamo sam se i skrivala. Zbog toga sam često dobijala batine jer sam volela tako da se izgubim i da niko ne zna gde sam. Volela sam da kidam cveće u tuđem dvorištu. A moj brat je obožavao da me juri po dvorištu. Često je znao da pronađe neki prutić, pa da me šicka. Kada mu pobegnem, on mi obeća: „Dođi slobodno, neću više…“ Ja mu, naravno, poverujem i priđem i on me svaki put udari. I stalno tako.
Za batine su u Majinom slučaju bila zadužena oba roditelja.
– Nije bilo popuštanja. Nismo imali rame za plakanje, da te jedno bije, a drugo teši. Nego, ko te dohvati, nadrljao si. Roditelji su mi bili zaista strogi.
